Prev Next

ZC Valjevo

Valjevska bolnica

Regionalna opšta bolnica Valjevo je savremena medicinska ustanova, koja radi u sastavu Zdravstvenog centra Valjevo i pruža usluge građanima Kolubarskog okruga sa oko 200.000 stanovnika...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Dijagnostika

U Bolnici Valjevo se pruža najveći broj dijagnostičkih usluga, opremljena je magnetnom rezonancom od 1,5 Tesla, multislajsnim skenerom, digitalnim rentgenima, kolor-dopler ultrazvučnim aparatima...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Hirurgija

Valjevska bolnica ima osam operacionih sala u Operacionom bloku, dve hirurške sale za hitna stanja u Urgentnom centru i jednu salu za „carske rezove“ na Odeljenju ginekologije i akušerstva....

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Projekti

U okviru projekta Ministarstva zdravlja "Razvoj zdravstva Srbije", finansiranog kreditom Svetske banke završena je, samodoprinosom građana Valjeva započeta, izgradnja objekta od 4000kvm...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Edukacije

Isproban recept razvoja jedne ustanove svakako je timski rad i stalna edukacija. Edukativni centar raspolaže bibliotekom, računarskim i internet-centrom i tehnički opremljenom salom...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Istorijat

Daleke 1867. godine tadašnji okružni fizikus (lekar) i viđeni građani odlučili su da posle više pokušaja oforme bolnicu. Uz podršku Ministarstva unutrašnjih dela Kneževine Srbije i okružnog Načelstva...

 

Detaljnije

ZC
Informacije za korisnike
Osnovne informacije, saveti...

ZC
Zdravstvenik
Preuzmite najnoviji broj časopisa Zdravstvenog centra Valjevo

ZC
Pitanja građana
Postavite pitanje putem online formulara...

Svetski dan zdravlja posvećen depresiji

Svetski dan zdravlja, 7. april ove godine posvećen je depresiji i obeležava se pod sloganom “Depresija-hajde da razgovaramo!”. Tim povodom načelnik službe Psihijatrije Opšte bolnice prof. dr Snežana Marjanović i dr sci. Miroslava Ljiljana Maksimović doktor psihologije govorile su o ovoj značajnoj temi sa kojom se svakodnevno suočavaju u višegodišnjoj kliničkoj praksi.

- Depresija je poremećaj koji je učestaliji od statističkog podatka od 5% obolelih jer mnogi i ne dođu do psihijatra već kod svog izabranog lekara potraže pomoć u domovima zdravlja te se na taj način praktično i ne prepoznaju ili se prepoznaju kada bolest odmakne. Moram da skrenem pažnju zašto je depresija jako bitna. bitna je jer ne ugrožava samo čoveka kao pojedinca već deluje na čitavu porodicu i društvo, da ljudi postaju radno neaktivni i osećaju veliku patnju i bol jer osećaju das u tužni neraspoloženi bezvoljni i osećaju da ne mogu da funkcionišu. Ta beznadežnost ih tera da oni misle da njima nema pomoći. Naše iskustvo govori da itekako ima pomoći i da mi možemo dosta da uradimo samo što je potrebno da se ljudi jave u adekvatnu ustanovu i kod odgovarajućeg doktora – rekla je prof. dr Snežana Marjanović.

Načelnik službe psihijatrije je stavila akcenat na značaj porodice ka kojoj se sve njihove aktivnosti usmeravaju.

- Suština i nastanka samog depresivnog poremećaja i kasnije u terapiji je u porodičnom okruženju.

Doktor psihologije dr sci Miroslava Ljiljana Maksimović govorila je o depresiji iz ugla kliničara jer ima višedecenijsko iskustvo u porodičnoj terapiji i medicinskoj psihologiji.

- U svetu se sve više i više govori o integrativnom modelu lečenja depresije. Jednofaktorski modeli koji se fokusiraju ili na genetiku ili na biologiju ili na loše socijalne uslove ili na strukturu ličnosti, ali integrativni model je taj koji objedinjuje sve ove faktore. Pomenuli smo već značaj porodice. Mnoge porodice deluju isceljujuće na svoje članove, amnoge deluju frustrirajuće na ljudi koji imaju depresivni poremećaj. zato je Alan Kar u svoje vreme rekao da je depresija neprijatelj cele porodice. To znači ako jedan član ima nevolju onda svi imaju i to je sistemski fenomen. Dešavalo se da se ljudi leče samo lekovima i to ima smisla ali je učinak mali. Kognitivni terapeuti su imali individualan pristup u tretmanu ljudi sa depresijom i to je imalo ograničen efekat. Praksa zasnovana na dokazima koja se diljem zemaljske kugle sprovodi pokazuje da ako primenjujete lekove i sistemsku porodičnu terapiju posttoak izlečenja znatno viši. To znači i da je kraće zadržavanje u bolnica, manje lekova ali i manji recidiv. zaključiću ako jedan član porodice ima problem svi ga imaju. Postoje porodice koje su netolerantne na depresivnost i porodice koje predstavljaju otežavajući factor za depresivnu osobu. U tom slučaju sistemska porodična terapija je jako funkcionalna i operativna jer u sistemu pomaže svakom od njih da se privikne na novu situaciju. Ja Vas molim da se napravi razlika između osećanja tuge, sete, neraspoloženja i depresije koja je klinički entitet. Tuga seta i neraspoloženje su normalni odgovori na frustrirajuće situacije, a depresija je klinički entitet i zahteva sve pomenuto kao vid lečenja. Kulturološki faktori jako utiču na lečenje jer postoji stigma da ako se javi neko za pomoć odmah je lud. jako je važno naglasiti da je u ukupnoj populaciji mali procenat ljudi sa teškim psihičkim bolestima, te je jako važno da se ljudi rasplaše i da ako se javljaju zbog određenih problema ne znači das u ludi nego žele da pomognu sebi – navela je dr sci Miroslava Ljiljana Maksimović i zaključila da je ličnost duša i telo i da ne postoji ličnost bez jednog od toga. Ona je prenela i svoje iskustvo iz civilizovanog društva gde je lečenje jako skupo i treba vremena da bi se došlo do stručnjaka, što nije slučaj i kod nas gde je lečenje potpuno besplatno uz overenu knjižicu i dobijate pomoć od stručnjaka najvišeg ranga. Ako brinete kako igledate umesto kako se osećate imate problem, a zaključak je da se za duševno zdravlja svakodnevno treba brinuti jer ono ne postoji samo po sebi.

Prof. dr Snežana Marjanović navodi da se u kliničkoj praksi sve više susreću sa mlađom populacijom koja ima depresivni poremećaj.

- Da li tempo, način života, nekvalitetan život, način kako naša mladost provodi vreme, porodično otuđenje jer se jako malo bavimo našom decom mi imamo dosta mladih koji dolaze i traže pomoć. Nažalost mi nemamo dečijeg psihijatra i mi neuropsihijatri i psihijatri radimo sa tom decom i tražimo pomoć ako nam zatreba kod jako teških slučajeva. Imamo dobro edukovane psihologe koji tu pružaju pomoć, ali su nama ključne porodice u takvim situacijama jer decom će se baviti dečiji psihijatar a mi ovde se bavimo porodicom i pokušavamo da pronađemo koji je to problem i koje su smernice da ne bi dalje došlo do poremećaja – navodi prof.dr Marjanović dodajući da postoji vremenski tok kada se osobe javljaju za pomoć i da je u eri edukacije i internet sve veći broj ljudi koji potraže pomoć. Koncept maskirane depresije je takođe veoma prisutan i on predstavlja problem jer pacijenti lutaju kod drugih doktora pre nego što dođu kod stručnog lica. Somatski simptomi su često udruženi sa psihičkim pa je nezamenjih holistički pristup jedinstva tela i duše pri lečenju. Ako telo pati patiće i duša kao i obrnuto i zato je bitno jedinstvo u lečenju.

Da bi depresija bila klinički entitet moraju postojati određeni dijagnostički kriterijumi. Ono što je najbitnije je vreme trajanja. Jako je bitno posmatrati člana porodice i kako se ponaša u datom vremenu. Ako seta, tug, bezvoljnost ili neraspoloženje traju jedan ili dva dana to je jednos tanje koje je adekvatnoj situaciji, ali ako je dete ili član tužan bez razloga i to traje danima i nedeljama to je ogroman alarm. Bitno je ponašanje u radnoj sredini, okruženju, škola kako bi se odmah reagovalo. zato ej bitno edukovati sve ljud ekako da prepoznaju određena stanja ne samo depresije nego i sve ostale poremećaje kako bi se na vreme zatražila pomoć stručnog lica. Depresija često nema realan uzrok. Očekuje se da ljudi koji su siromašni ili pogođeni nekom nesrećom budu depresivni, a da bogataši i ostali nemaju, što nije istina jer depresija kao fenomen pogađa neselektivno. Služba Psihijatrije je organizovana da funkcioniše timski ne samo unutar bolnice već je aktivo uključena u saradnju sa školama, Centrom za socijalni rad, sudstvom i tužilaštvom, dakle sa svim strukturama gde se zajednički nešto može uraditi i pomoći.

 

Obaveštenja za zaposlene

10. avgust 2017.
Naredba
detaljnije

8. avgust 2017.
Epidemiološka situacija groznice Zapadnog Nila
detaljnije

31. jul 2017.
Uputstvo za zakazivanje kontrolnih pregleda
detaljnije

28. jul 2017.
Odluka i Procedura za korišćenje plaćenog odsustva sa obrascima
detaljnije

20. jul 2017.
Obaveštenje o oglasima
detaljnije

04. jul 2017.
Poziv lekarima
detaljnije

28. jun 2017.
Nalog
detaljnije

10. april 2017.
Naredba
detaljnije

20. mart 2017.
Neradni dani za praznike
detaljnije

16. mart 2017.
Obaveštenje o isplati zarada
detaljnije

10. mart 2017.
Procena zadovoljstva zaposlenih u Opštoj bolnici Valjevo - 2016. godina
detaljnije

1. mart 2017.
Obaveštenje o isplati zarada
detaljnije

13. februar 2017.
Lice zaduženo za vođenje evidencije o obaveznim zdravstvenim pregledima
detaljnije



ZC Valjevo

Edukativni centar

22. maj 2017.
Novi pristupi dijagnostici i lečenju multiple skleroze
detaljnije



 


ZC

ZC

ZC


ZC