Prev Next

ZC Valjevo

Valjevska bolnica

Regionalna opšta bolnica Valjevo je savremena medicinska ustanova, koja radi u sastavu Zdravstvenog centra Valjevo i pruža usluge građanima Kolubarskog okruga sa oko 200.000 stanovnika...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Dijagnostika

U Bolnici Valjevo se pruža najveći broj dijagnostičkih usluga, opremljena je magnetnom rezonancom od 1,5 Tesla, multislajsnim skenerom, digitalnim rentgenima, kolor-dopler ultrazvučnim aparatima...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Hirurgija

Valjevska bolnica ima osam operacionih sala u Operacionom bloku, dve hirurške sale za hitna stanja u Urgentnom centru i jednu salu za „carske rezove“ na Odeljenju ginekologije i akušerstva....

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Projekti

U okviru projekta Ministarstva zdravlja "Razvoj zdravstva Srbije", finansiranog kreditom Svetske banke završena je, samodoprinosom građana Valjeva započeta, izgradnja objekta od 4000kvm...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Edukacije

Isproban recept razvoja jedne ustanove svakako je timski rad i stalna edukacija. Edukativni centar raspolaže bibliotekom, računarskim i internet-centrom i tehnički opremljenom salom...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Istorijat

Daleke 1867. godine tadašnji okružni fizikus (lekar) i viđeni građani odlučili su da posle više pokušaja oforme bolnicu. Uz podršku Ministarstva unutrašnjih dela Kneževine Srbije i okružnog Načelstva...

 

Detaljnije

ZC
Informacije za korisnike
Osnovne informacije, saveti...

ZC
Zdravstvenik
Preuzmite najnoviji broj časopisa Zdravstvenog centra Valjevo

ZC
Pitanja građana
Postavite pitanje putem online formulara...

Dan mentalnog zdravlja

Dan mentalnog zdravlja u kalendaru Svetske zdravstevene organizeacije ove godine je posvećen prevenciji mentalnih bolesti i zaštiti mentalnog zdravlja zaposlenih. Služba Psihijatrije Opšte bolnice Valjevo aktivno se bavi prevencijom i zaštitom mentalnog zdravlja, kroz niz programa koje organizuju psiholoz,i a koji se odnose na smernice kako pomoći ljudima da zaštite svoje mentalno zdravlja na random mestu. Načelnik službe prof. dr Snežana Marjanović napomenula je da se prevencija odnosi na dva nivoa i to primarni i sekundarni. Sekundarna podrazumeva rano otkrivanje i detekciju mentalnih poremećaja, kao i uključivanje u neki od vidova tretmana kojima se bave zaposleni na Psihijatriji. Ona je napomenula da se u saradnji sa kolegama iz domova zdravlja nastoji što ranije otkrivanje duševnih poremećaja. Kada se govori o primarnoj prevenciji, ona nije jednostavana iz razloga što su pacijenti obeleženi stigmom i teško je detaljno sprovesti primarnu prevenciju, jer ona ne zavisi samo do zdravstvenih radnika već i od struktura u našem okruženju, društvenih struktura i svih koji uzimaju učešće u lečenju i zdravlju pacijenata.

- Primarna prevencija bi bila način kako da ljude osnažimo da ne dođe do određenih mentalnih poremećaja, tj. kako da ne reaguju na način koji bi bio neprihvatljiv za njih i okolinu, počevši od obdaništa, škola, fakulteta, okruženja gde smo zaposleni i porodice. Ono što daje rezultate jeste konsultativna psihijatrija gde mi uključujemo sve ostale stručnjake i lekare koji se bave somatskom granom medicine jer se sve više ukazuje da je mentalni poremećaji nisu jedan entitet već su povezani sa somatskim bolestima i polazi se od koncepta jedinstva tela i duše jer mi ne možemo samo psihički patiti, a da postoji i telesna bolest. To znači da dolazimo do složenog mehanizma gde svi zajednički moramo učestvovati u sprečavanju nastanka mentalnog poremećaja i njegovom ranom otkrivanju i lečenju – navodi prof. dr Marjanović, napominjući da se mantalnim zdravljem svi bavimo 365 dana godišnje i nastoje da sveobuhvatno i na najbolji način priđu svakom čovku kao i pokušaju da sruše stigmatizacije vezane za mentalno zdravlje.

Svi zaposleni se svakodnevno susreću sa najrazličitijim mentalnim oboljenjima i tu nema genralizacije šta je najzastupljenije, prisutno je sve od depresije, preko fobija, paničnih poremećaja, generalizovanog anksioznog poremećaja, depresivnog poremećaja i poremećaja raspoloženja.

- Nažalost mi se svakodnevno srećemo sa ljudima koji se kriju da bi došli kod nas jer ih i članovi porodice smatraju ludima. Tu se verujete najmanje radi o ludilu, a mnogo više se radi o problemima koji se dešavaju ili na poslu ili u porodici, pa je ljudima koji potraže pomoć najčešće potrebno da ih neko sasluša i pruži im ruku poverenja. Ja kažem da imamo sve više depresivnih poremećaja gde se depresija javlja kao simptom i to je zbog toga što imamo sve više somatski bolesnih ljudi. Mnoge hronične bolesti dovode do depresivnog poremećaja i depresivnog raspoloženja, kao i način i uslovi života. Postajemo rasuti, nikako da okupimo porodicu, da se okupimo na random mestu i onda je prva naša reakcija ta da osetimo tugu, bezvoljnost, apatiju jer se nađemo u nekoj situaciji beznađa. Mi procenjujemo da li se radi o akutnoj reakciji i da li je odvoljno par razgovora uz smernice i uključivanje drugih lekara kako bi se pomoglo tom čoveku. Mi moramo da srušimo tabue da je neko lud ako traži stručnu pomoć i da mu se na vreme i efikasno pomogne. To je jedan vid patnje i svako biće ima pravo da se i tako oseća – rekla je prof. dr Marjanović naglašavajući najznačajniju ulogu porodice koja treba da primeti da se nešto dešava sa jednim od članova zajednice i usmere ih da potraže stručnu pomoć. Pojedinačno je teško boriti se protiv stigmatizacije, ali svi zajedno timski možemo dati doprinos u zajednici, počevši od medicinskih sestara, socijalnih radnika, lekara kao i uključivanja u spoljnu sredinu kao što je škola, porodica i radna zajendica, svako može dati svoj doprinos. Načelnica službe Psihijatrije još jednom je napomenula značaj otvorenosti institucija i sistem koji se mora prilagođavati pacijentu kome je pomoć potrebna.

Psiholog Milena Maksimović rekla je da je tema zaštite mentalnog zdravlja na radnom mestu izuzetno značajna jer mi svi provedemo oko 40 godina u radu i na ranom mestu.

- Veći deo života smo u nekoj firmi i mi tamo mnogo vremna provodimo. Od radne klime zavisi i naše mentalno zdravlje. Naravno negativna radna atmosfera itekako utiče i izaziva probleme mentalnog zdravlja pre svega u smislu razvoja psihičkih poremećaja, smanjene i loše produktivnosti i velikog broja odsustva sa posla. Prema istraživanjima stres i psihosocijalni rizici su uzrok od 50 do 60 procenata bolovanja i neradnih dana što povlači veliku novčanu štetu što govori o ozbiljnosti problema na kome treba raditi. Šta je to što izaziva probleme mentalnog zdravlja na poslu. Šta je to što izaziva probleme mentalnog zdravlja na poslu, tu su različite vrste stresova, loša organizacija, veliki pritisci kao i prisilni rad, pretnja otkazom. To je nešto sa čime se suočava ceo svet bilo državni ili privatni sektor poslovanja i to utiče na visok nivo bolovanja, a samim tim i mentalno zdravlja. Treba raditi na razvijanju alata koji se bave smanjenjem stresa i psihosocijlnih rizika na radu, kao i obezbediti zdravo i motivaciono raspoloženje na random mestu jer svako želi da ima zadovoljnog radnika, a samo treba više brige poslodavaca za zaposlene – zaključila je Milena Maksimović, psiholog u službi Psihijatrije Opšte bolnice Valjevo.

U okviru obeležavanja Dana mentalnog zdravlja, zaposleni Opšte bolnice Valjevo su upriličili prezentaciju o zaštiti mentalnog zdravlja, kao i obilazak Moderne galerije.

 

Obaveštenja za zaposlene

16. oktobar 2017.
Obaveštenje o isplati zarada
detaljnije

05. oktobar 2017.
Novo zaključivanje Ugovora o radu
detaljnije

10. avgust 2017.
Naredba
detaljnije

8. avgust 2017.
Epidemiološka situacija groznice Zapadnog Nila
detaljnije

31. jul 2017.
Uputstvo za zakazivanje kontrolnih pregleda
detaljnije

28. jul 2017.
Odluka i Procedura za korišćenje plaćenog odsustva sa obrascima
detaljnije

20. jul 2017.
Obaveštenje o oglasima
detaljnije



ZC Valjevo

Edukativni centar

19. oktobar 2017.
Organizovanje i realizovanje poslovnih događaja
detaljnije



 


ZC

ZC

ZC


ZC