Prev Next

ZC Valjevo

Valjevska bolnica

Regionalna opšta bolnica Valjevo je savremena medicinska ustanova, koja radi u sastavu Zdravstvenog centra Valjevo i pruža usluge građanima Kolubarskog okruga sa oko 200.000 stanovnika...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Dijagnostika

U Bolnici Valjevo se pruža najveći broj dijagnostičkih usluga, opremljena je magnetnom rezonancom od 1,5 Tesla, multislajsnim skenerom, digitalnim rentgenima, kolor-dopler ultrazvučnim aparatima...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Hirurgija

Valjevska bolnica ima osam operacionih sala u Operacionom bloku, dve hirurške sale za hitna stanja u Urgentnom centru i jednu salu za „carske rezove“ na Odeljenju ginekologije i akušerstva....

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Projekti

U okviru projekta Ministarstva zdravlja "Razvoj zdravstva Srbije", finansiranog kreditom Svetske banke završena je, samodoprinosom građana Valjeva započeta, izgradnja objekta od 4000kvm...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Edukacije

Isproban recept razvoja jedne ustanove svakako je timski rad i stalna edukacija. Edukativni centar raspolaže bibliotekom, računarskim i internet-centrom i tehnički opremljenom salom...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Istorijat

Daleke 1867. godine tadašnji okružni fizikus (lekar) i viđeni građani odlučili su da posle više pokušaja oforme bolnicu. Uz podršku Ministarstva unutrašnjih dela Kneževine Srbije i okružnog Načelstva...

 

Detaljnije

ZC
Informacije za korisnike
Osnovne informacije, saveti...

ZC
Zdravstvenik
Preuzmite najnoviji broj časopisa Zdravstvenog centra Valjevo

ZC
Pitanja građana
Postavite pitanje putem online formulara...

Dan mentalnog zdravlja obeležen u Opštoj bolnici Valjevo

Svetski Dan mentalnog zdravlja obeležava se 10. oktobra i posvećen je dostojanstvu u mentalnom zdravlju i obeležava se pod sloganom“Isti smo?!Različiti smo?!Ljudi smo?!“. Služba Psihijatrije Opšte bolnice Valjevo, tradicionalno ovog dana iznosi podatke, ali i preporuke značajne za očuvanje i unapređenje segmenata mentalnog zdravlja. Načelnica službe Psihijatrije prof. dr Snežana Marjanović, napominje da u svakodnevnom radu sve kolege uključene u brigu o duševnom zdravlju naglašavaju da smo svi isti, da nema razlike, da svako može da trpi i pati, ali i svako može kako se to kaže u žargonu da „pukne“.

- Nije uopšte tako strašno ni čudno doći i zatražiti pomoć. Ovogodišnji Svetski dan mentalnog zdravlja posvećen je posebno mladim ljudima jer se sve više uočavaju i primećuju poremećaji ponašanja i pojava određenih psihičkih poremećaja među mladom populacijom. Nekako nam je najkrhkiji period oko 14 godine života i imamo u periodu puberteta i adolescencije dakle mlađih osoba veliki broj onih koji traže pomoć. Mi imamo veliki problem i to stalno naglašavamo da mi nemamo dečijeg psihijatra, tako da smo mi ovde svi obučeni da radimo sa mladima koliko mi procenjujemo i upuštamo se u terapijski rad sa mladim ljudima, a svakako šaljemo i upućujemo na tercijarnu ustanovu u Beograd ako tako procenimo daje najbolje za lečenje – rekla je prof. dr Marjanović.

Svakako je problem u čitavoj Srbiji da je sve manje dečijih psihijatara iako ta katedra postoji pa je sve manje tih specijalizacija. Po tom pitnju se mora naći neko rešenje jer sve više mladih ljudi zahteva pomoć i psihijatra i psihologa.

Dr Jasmina Pašić, psihijatar službe Psihijatrije, takođe navodi da se u svakodnevnom radu sve više suočava sa povećanim brojem mladih ljudi koji taže pomoć.

- Nekima možemo da pružimo pomoć, a nekima na žalost ne. Neki pacijenti zahtevaju i hospitalno lečenje, što je na žalost u našim uslovima nemoguće organizovati jer smo mi odeljenje za odrasle. Kada smo prinuđeni mi primimo i dete od 14 godina da prenoći, ali se već sutradan problem rešava na nekom tercijarnom nivou. Broj mladih koji dolazi, javlja se iz najrazličitijih razloga. Sve više je bolesti zavisnosti, od alkoholizma, preko zloupotrebe psihoaktivnih supstanci jer je poznato da s egranica spušta i sve mlađa deca uzimaju PAS. Ono što mi primećujemo jeste i značajan porast poremećaja ponašanja i pažnje i to su deca u školskom uzrastu kod učiteljice oko 10 do 12 godina života, a nakon tog uzrasta najčešće su prisutni i neki drugi problemi u smislu nekih neurotskih ili opsesivnokompulsivnih premećaja. To su već neke situacije koje rešavamo uglavnom tako što ih šaljemo dalje. Imamo i koleginicu koja je psiholog i koja se bavi decom i ona to dosta dobro radi, ali je nekad potrebna i lekarska pomoć. Pored ov ekategorije mi imamo i mlade ljude koji su pacijenti i na neki način su hronični bolesnici. Da lis e radi o nekim psihozama koje su počele u ranom životnom dobu ili deprsijama, to su ljudi koji nam redovno dolaze na kontrole ili organizovano na radne terapije gde provedu par sati ili se uključuju u Udruženje „Zračak“. Trudimo se da nekako im organizujemo vreme. Ono što je veliki problem a na šta mi kao službe ne možemo uticati jeste problem nezaposlenosti. Svi znamo kakva je situacija, a mladi ljudi koji imaju „etiketu“ duševne bolesti ili kako je to u narodu poznato F šifre, imaju velikih smetnji prilikom pronalaženja posla, čak i neki koji su na komisiji NSZ proglašeni invalidima imaju problem da dobiju posao. Tim ljudima, kao i svima ostalima, posao treba jer su zbog svoje bolesti inače etiketirani, socijalno izopšteni i možda bi taj posao bio način socijalizacije i njihovog povratka u društvo – rekla je dr Pašić, dodajući da se u svakodnevnom radu sreće sa najrazličitijim patologijama, od anksioznih poremećaja do suženih mentalnih sposobnosti. Evidentan je porast svih pacijenata posebno u mladoj populaciji zaključila je ona.

Prof. dr Snežana Marjanović napominje da i pored puno posla svi zaposleni nastoje da rade puno na prevenciji i destigmatizaciji. Ona je navela primer devojčice od 11 godina koja je privukla pažnju jer je vrištala čekajući na pregled i to samo zato što je kasnije objasnila nije htela da je smatraju ludom ako dođe na pregled kod psihijatra.

- Upoznajemo ljude sa mentalnim zdravljem putem tribina ili edukacija. Kada su u pitanju mladi ljudi, ako što je dete od 11 godina, okolina treba da ih ohrabri da zatraže pomoć i da svi zajednički pruže pomoć da se dete izbori sa problemom umesto stvaranja otpora dolasku na mesto gde pomoć može da se pruži. Svest još uvek ne postoji ni kod odraslih ni kod mlađih i kako pate odrasli tako pate i deca. Trka za novcem, nezaposlenost, nemaština, način života koje imamo i sadržaje koje im pružamo, kako odgajamo decu, da su deca prepuštena sama sebi, među kompijuterima, sve mora da ima meru u razvojnom periodu deteta. Suviše očekujemo od škola i ogroman je pritisak da škola odgaja decu. To nije tačno, svi mi vaspitavamo decu i svi zajednički uzimamo učešće. Nije džaba pokrenuta akcija o edukaciji predškolskog uzrasta o bolestima zavisnosti i narkomaniji, upravo jer je primećeno da mi već moramo raditi na tom nivou da bi deca kroz svoj razvoj učila. Malo je sistem vrednosti poremećen, nije ni nama lako ni roditeljima i svi smo u začaranom krugu. Često nam dolaze i roditelji jer žele savet šta da rade kada dete ima neko ponašanje iako se ne radi o nekoj patologiji iz oblasti psihijatrije – navela je prof. dr Marjanović, uočavajući da se u praksi često susreću i sa ekstremima, a postavila je i pitanje kakve sadržaje nudimo mladima i deci. Ona uočava da je sve više i nasilja u periodu adolescencije i to je ogroman problem, a kao neko od rešenja je iznela stav da smatra da treba da postoji neki vid cenzure.

- Deca nemaju prirodan tok odrastanja počevši od kada se rode pa preko škole da na fin način saznaju i spoznaju o ovom životu sve neophodno. Sve nekako id enaglavačke, na prečac i na brzinu, mi kao da očekujemo od naše dece da budu starmala koja su odjednom sazrela, a u stvari su još uvek deca –zaključuje prof. dr Marjanović.

Dr Jasmina Pašić naglašava da je na roditelju da na vreme uspostavi granice i da je period adolescencije kasno za tu vrstu vaspitnog rada, a jedan od evidentnih problema jeste i nedostatak komunikacije kroz opštu otuđenost, pa je sve manje igre i interakcije među ljudima. Ključ svega jeste da se od ranog detinjstva roditelj bavi svojim detetom.

 

Obaveštenja za zaposlene

06. novembar 2018.
Ponedeljak, 12.11.2018. je neradni dan
detaljnije



ZC Valjevo

Edukativni centar

14. decembar 2018.
Od masovnih nezaraznih do retkih reumatskih bolesti - izazovi za reumatologe
detaljnije

16. novembar 2018.
Od masovnih nezaraznnih do retkih reumatskih bolesti - izazovi za reumatologe
detaljnije

22. oktobar 2018.
Neverbalna komunikacija u zdravstvu
detaljnije

09. oktobar 2018.
Adekvatan pristup pacijentima sa dislipidemijom i visokim kardiovaskularnim rizikom
detaljnije
Pozivnica
preuzmite



 


ZC

ZC

ZC


ZC