Prev Next

ZC Valjevo

Valjevska bolnica

Regionalna opšta bolnica Valjevo je savremena medicinska ustanova, koja radi u sastavu Zdravstvenog centra Valjevo i pruža usluge građanima Kolubarskog okruga sa oko 200.000 stanovnika...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Dijagnostika

U Bolnici Valjevo se pruža najveći broj dijagnostičkih usluga, opremljena je magnetnom rezonancom od 1,5 Tesla, multislajsnim skenerom, digitalnim rentgenima, kolor-dopler ultrazvučnim aparatima...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Hirurgija

Valjevska bolnica ima osam operacionih sala u Operacionom bloku, dve hirurške sale za hitna stanja u Urgentnom centru i jednu salu za „carske rezove“ na Odeljenju ginekologije i akušerstva....

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Projekti

U okviru projekta Ministarstva zdravlja "Razvoj zdravstva Srbije", finansiranog kreditom Svetske banke završena je, samodoprinosom građana Valjeva započeta, izgradnja objekta od 4000kvm...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Edukacije

Isproban recept razvoja jedne ustanove svakako je timski rad i stalna edukacija. Edukativni centar raspolaže bibliotekom, računarskim i internet-centrom i tehnički opremljenom salom...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Istorijat

Daleke 1867. godine tadašnji okružni fizikus (lekar) i viđeni građani odlučili su da posle više pokušaja oforme bolnicu. Uz podršku Ministarstva unutrašnjih dela Kneževine Srbije i okružnog Načelstva...

 

Detaljnije

ZC
Informacije za korisnike
Osnovne informacije, saveti...

ZC
Zdravstvenik
Preuzmite najnoviji broj časopisa Zdravstvenog centra Valjevo

ZC
Pitanja građana
Postavite pitanje putem online formulara...

Borba protiv moždanog udara počinje prevencijom

Dan borbe protiv moždanog udara i ove godine dočekujemo sa upozoravajućim podacima, koji se odnose na stalan porast oboljevanja i smrtnosti od ove bolesti. U odnosu na prošlu godinu kada je od ukupnog broja lečenih sa dijagnozom akutnog moždanog udara, bitku ipak izgubilo 26,4% pacijenata, u ovoj godini za prvih devet meseci ta stopa doseže 29%, što je zabrinjavajuće.










 

Dr Goran Mitrović, specijalista neurologije Opšte bolnice Valjevo, naglašava da je borba protiv moždanog udara ogroman posao i za samog pacijenta, i za lekare, i za svo osoblje koje pomaže oporavak nakon ovog stanja.

- Moramo da konstatujemo da od 2006. godine kada se u Srbiji vodi neuroepidemiološka analitika kada je bilo od 21 do 23 hiljade pacijenata godišnje, danas imamo brojku preko 25 hiljda obolelih od moždanog udara. Što se tiče Kolubarskog okruga koji se leči u Službi neurologije Valjevske bolnice, broj obolelih ne odudara od republičke statistike, a poslednjih desetak godina se aktivno prati statistika. Za razliku od ranijih godina kada je u vreme obležavanja slava beležen porast akutnih moždanih udara(AMU), sada nemamo klaster pacijenata koji s ejavljaju nego je tokom čitave godine podjednak broj obolelih u talasima. Kada bismo borbu protiv moždanog udara saželi, onda bismo rekli da bi prvo menjali kada bismo mogli sve faktore rizika – rekao je dr Mitrović, podsećajući koji sve faktori rizika znatno utiču na oboljevanje od akutnog moždanog udara.

Na osnovu faktora rizika imamo tačnu verovatnoću s kojom neka osoba može da zna u kojem je riziku od moždanog udara. Na faktore rizika kao što su ishrana, pušenje, fizička aktivnost, dakle spoljni faktori itekako možemo da utičemo, dok na žalost na unutrašnje faktore rizika kao što su kvalitet kardiovaskularnog sistema i druge prateće bolesti ne možemo da promenimo. Nasleđe je takođe značajan faktor rizika jer ukoliko je neko u porodici mao moždani insult, povećava se verovatnoća za oboljevanje i povećana je kontrola ostalih faktora rizika. Broj jedan po značajnosti kao faktor rizika je arterijska hipertenzija, jer kontrolisan krvni pritisak se da lečiti. Pušenje cigareta je pogubno po osobe sklone oboljevanju od moždanog udara. 50% je uvećan rizik za oboljevanje, dok sam prestanak pušenja u roku od dve do pet godina vraća krvne sudove u zdravo stanje kao kod nepušača. Dijabetes je jako veliki faktor rizika za dobijanje moždanog udara jer nosi sve ostale, a pre svega dislipidemije u narodu poznatije kao nekontrolisan holesterol i trigliceridi. Svi ovi faktori rizika su promenjivi jedino ako svaki pojedinac shvati da mora da promeni stil života kako bi izbegao bolest. Starost je takođe značajan faktor rizika jer se beleži da svako nakon 55 godine života, na svakih deset godina dodatno udvostručava verovatnoću oboljevanja. Prvi parametar sa kojim se lekari neurolozi suočavaju jeste smanjenje mortaliteta od posledica moždanog udara.

- Pokušavamo da kroz rehabilitaciju koliko god je to moguće vratimo pacijenta normalnom životu kakav je vodio pre moždanog udara. Međutim, tužna je činjenica da i pored savrmenih terapijskih principa, trećina pacijenata u prvih mesec dana ima veliku verovatnoću da umre, druga trećina pacijenata ima veliku verovatnoću da ima težak invaliditet, a samo trećina pacijenata se uspešno rehabilituje i vraća normalnim aktivnostima. sada posedujemo prilično moćne terapije. U borbi protiv moždanog udara je trombolitička terapija. Tu imamo jedan ključan momenat, a to je vreme, takozvana zlatna kapija od tri sata. U prva tri sata, a maksimalno četiri ipo sata ukoliko pacijent dođe, on može da primi trombolitičku terapiju – naveo je dr Mitrović, dodajući da u velikim kliničkim centrima postoji još modernija terapija, gde se radi mehanička trombektomija. Dr Mitrović je podsetio i da osim posledica po pacijenta, moždani udar ima veliki značaj na socioekonomski status, jer je lečenje, rehabilitacija i invalidnost jako skupa.

Svo neurološko osoblje u Službi neurologije je obučeno da daje savremenu terapiju, a uslovi na odeljenju su poboljšani nakon rekonstrukcije objekta putem angažovanja Blic Fondacije i Ivana Ivanovića. I pored svega stalno se beleži porast novoobolelih. Trenutno se prema neuroepidemilološkoj situaciji beleži preko 25 hiljada obolelih u Srbiji, a Kolubarski okrug prati statističu sliku. Preporuka neurologa dr Mitrovića za najjeftiniju i najdelotvorniju terapiju u borbi protiv moždanog udara jeste promena stila života, preventivni pregledi i briga o sopstvenom zdravlju.

 

Obaveštenja za zaposlene

06. novembar 2018.
Ponedeljak, 12.11.2018. je neradni dan
detaljnije



ZC Valjevo

Edukativni centar

16. novembar 2018.
Od masovnih nezaraznnih do retkih reumatskih bolesti - izazovi za reumatologe
detaljnije

22. oktobar 2018.
Neverbalna komunikacija u zdravstvu
detaljnije

09. oktobar 2018.
Adekvatan pristup pacijentima sa dislipidemijom i visokim kardiovaskularnim rizikom
detaljnije
Pozivnica
preuzmite



 


ZC

ZC

ZC


ZC