Specijalista neuropsihijatrije u penziji dr Miroslav Mirković, preminuo je u nedelju nakon duže bolesti. Opelo će se održati u utorak u crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u 12.30 časova, a potom sahrana će biti obavljena u 14 sati na Novom groblju. Na komemorativnom skupu uz porodicu brojne prijatelje, kolege i poštovaoce od dr Mirkovića su se oprostili rečima načelnika Neurologije dr Vesne Milev koja je podsetila na lik i delo dr Mirkovića.

- Dr Miroslav Mirković je rođen 1939. godine u selu Maljeviću kraj Mionice od majke Darinke i oca Dragiše.Majka mu je bila mudra žena koja je odmah prepoznala želju I sposobnost za učenjem kod svog sina i u ono vreme ga uputila na školovanje.Teško i skromno se školovao, ali se odužio svojim roditeljima koji su se mnogo žrtvovali i završio medicinski fakultet na vreme.Sećam se da je pričao dirljive i zanimljive priče o detinjstvu i školovanju, a jedna me je posebno dragakada je bio fasciniran kada je prvi put video hemijsku olovku. Često je pominjao svoj Maljević, često odlazio dok su mu bili živi roditelji ,družio se sa komšijama,opisivao je lepote svoga selakoje je uvek zvao Kalifornija. Mi doktora Miroslava Mirkovića nismo zvali punim imenom, Zvali smo ga dr Mire, a njegovi školski drugoviMerfi – rekla je dr Milev.

Još kao stažer počeo je da predaje u medicinskoj školi , 1967 godine je osnovano odeljenje neuropsihijatrije u Valjevskoj bolnici. Prvi lekari su bilidr Radovan Nenadović i drMilivoje Gojković koji su radili uz pomoć sa Klinike za neurologiju, uglavnom prof.drMilisavaNikolića. Među prvim ,tada mladim lekarima primljen je dr Mire koji odlazi u Beograd na specijalizaciju iz neuropsihijatrije.Tako da se može reći da je bio praktično pionir valjevske neuropsihijatrije.

1969. godine se oženio sa Biljanom sa kojom je punih 50 godina bio u braku i izgradiodom I porodicu. Dobili su dva sina ,Mihaila i Milana, koji su takođe lekari.Dr Mire je radio punih 38 godina u valjevskoj bolnici najpre na odeljenju neuropsihijatrije, a kasnije nakon podele na odeljenju neurologije, čiji je bio I dugogodišnji šef. Nakon dugog I bogatog radnog staža odlazi u penziju pravo iz dežurstava.Radio je mnogo ali je umeo i da živi.Bio je čovek neiscrpne energije,duhovit, šarmantan.

- Nismo mi učili samo neurologiju i psihijatriju od dr Mireta,učili smo kako se sarađuje i kako se pomaže kolegama, kako se ophodi prema bolesnima , ugroženima, porodici pacijenta.Pored profesionalnog imao je bogatprivatni i društveni život. Bio je dugogodišnjipredsedik bokserskog kluba, vatreni partizanovac.Kada se razboleo od neizlečivebolestiimao je poverenja u našubolnicu, niježeleo da se leči u inostranstvu. Borba je trajala godinu ipo dana, a pažnju ,negu i utehu u poslednjim danima pružila mu je njegova supruga,sinovi, snahe I unuke – rekla je dr Vesna Milev tokom komemoracije. Nakon dr Miroslava Mirkovića njegovim stopama su krenuli i njegvi sinovi, takođe lekari, a dr Mihailo Mirković neurolog valjevske bolnice se takođe oprostio od oca:

- Bio je stub porodice koju je mudro usmeravao kroz izazove koje nameće život.Rođen u selu Maljević nedaleko od Mionice, koje za našu porodicu ima poseban značaj, kao sin jedinac, od malena je naporno radio uz svog vrednog oca Dragišu ali i usvajao savete svoje mudre majke Darinke da je učenje jedno od najvecih vrednosti. Taj put koji je sledio boreći se sa nemaštinom studiranja ali i upornošću koja sve pobeđuje doveo ga je do zvanja lekara - neuropsihijatra. Ali ono što je još važnije od stručnosti, poštovao je druge ljude i njihove potrebe i ličnim primerom širio hrisćanske vrednosti. Voleo je svoj posao, poštovao je svoje kolege i bio cenjen stručnjak. Porodica je za njega bila svetinja. Bezgranična ljubav koju je delio sa svojom suprugom Biljanom bila je kamen temeljac za napredak porodice i za život u udobnim domovima. Kao otac bio je ponosan da su njegovi sinovi Mihailo i Milan postali ugledni lekari ali i ljudi koji brinu o potrebama drugih i tako koračaju putem o kome je on maštao. Voleo je i poštovao svoje snahe Tanju i Katarinu ali najlepši osmeh na njegovo lice donosili su trenutci sa unukama Lanom, Anom i Krunom. Predano je radio da bi uspesi valjevskog bokserskog kluba bili što veći i da bi se ime njegovog grada Valjeva čulo što dalje. Radovao sa sportskim uspesima svog Partizana.Naš Mire, naš Valjevski Merfi, bio je u svakom trenutku tu da pomogne svima.Bio je srećan i zadovoljan čovek- naveo je dr Mihailo Mirković u oproštajnom govoru.

Porodica se zahvaljuje svim prijateljima na podršci, a posebno Dr Miri Plećić i osoblju odeljenja hematologije.