Prev Next

ZC Valjevo

Valjevska bolnica

Regionalna opšta bolnica Valjevo je savremena medicinska ustanova, koja radi u sastavu Zdravstvenog centra Valjevo i pruža usluge građanima Kolubarskog okruga sa oko 200.000 stanovnika...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Dijagnostika

U Bolnici Valjevo se pruža najveći broj dijagnostičkih usluga, opremljena je magnetnom rezonancom od 1,5 Tesla, multislajsnim skenerom, digitalnim rentgenima, kolor-dopler ultrazvučnim aparatima...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Hirurgija

Valjevska bolnica ima osam operacionih sala u Operacionom bloku, dve hirurške sale za hitna stanja u Urgentnom centru i jednu salu za „carske rezove“ na Odeljenju ginekologije i akušerstva....

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Projekti

U okviru projekta Ministarstva zdravlja "Razvoj zdravstva Srbije", finansiranog kreditom Svetske banke završena je, samodoprinosom građana Valjeva započeta, izgradnja objekta od 4000kvm...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Edukacije

Isproban recept razvoja jedne ustanove svakako je timski rad i stalna edukacija. Edukativni centar raspolaže bibliotekom, računarskim i internet-centrom i tehnički opremljenom salom...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Istorijat

Daleke 1867. godine tadašnji okružni fizikus (lekar) i viđeni građani odlučili su da posle više pokušaja oforme bolnicu. Uz podršku Ministarstva unutrašnjih dela Kneževine Srbije i okružnog Načelstva...

 

Detaljnije

ZC
Informacije za korisnike
Osnovne informacije, saveti...

ZC
Zdravstvenik
Preuzmite najnoviji broj časopisa Zdravstvenog centra Valjevo

ZC
Pitanja građana
Postavite pitanje putem online formulara...

Život sa alergijama

Prema podacima od ukupne svetske populacije čak 25% ima neki oblik alergijskog oboljenja. Sezona polenskih alergija je počela još u februaru mesecu sa cvetanjem drveća, dominantno breze, topole, oraha, lešnika i tako dalje. To su najjači alergeni za osetljivu populaciju stanovništva iz serije polena drveća gde je dominantna breza. Ono što je aktuelno u ovom periodu to su sigurno poleni trava jer trave imaju najdužu vegetaciju i polinaciju. One negde počinju već u aprilu mesecu i traju negde do kraja leta. Period maj mesec je najveća koncentracija alergena od polena trava. Od jula meseca, dakle jul, avgust, septembar je sezona polinacije korova i famozne ambrozije koja je dominantan i najjači alergen. Kada se uradi Brik test ima dosta i drugih korovskih polena, ali je teško dokazati dominaciju u kliničkoj slici jer ih ambrozija potiskuje, objašnjava prim. dr Rada Vilotić, šef Odseka za alergologiju i imunologiju Opšte bolnice Valjevo.




- Ono što ja sigurno mogu reći jeste da imamo povećan broj prevalence i drugih bolesti. Veliki je broj pacijenata u svetskoj populaciji boluje od alergijskih bolesti, to je prosto jedna četvrtina stanovništva. Smatra se da čak 40% osoba pati od neke alergijske bolesti. Prma nekim preporukama koje je dala Svetska zdravstvena organizacija smatralo se da će ove godine svao drugo dete imati neku alergijsku bolest. Sada su te priče malo suprimirane sa aktuelnom infekcijom korona virusom.

Ono što je evidentno u protekloj godini jeste da su se praktično sudarila patologija iz alergološke ambulante sa korona virusom.

- Pacijenti koji osim opštih simptoma imaju povišenu temperaturu su u startu usmeravani na kovid ambulante. Teško je nekada razlikovati prvu prezentaciju virusne infekcije od alergijske reakcije, ali je nama sasvim jasno u skaldu sa vremenom počinjanja tegoba i povezanost sa pojavom koncentracije polena u prirodi koju poredimo sa kliničkom slikom. Prava alergija ima kijanje, svrab nosa i očiju, sekreciju vodenastu, crvenilo i suzenje očiju. Zaatim suv nadražajan kašalj, pa i gušenje uz sviranej u grudima i osećaj kratkog nedostatka vazduha. Dok virusne infekcije ipak imaju drugačiji klinički tok i kraćeg su tarjanja. Alergijska reakcija traje dosta duže i dovodi pacijenta u alergološku ambulantu. Koliko god da traje ekspozicija alergenu tegobe se ne povlače i daju simptomatologiju i tegobe – kaže dr Vilotić. Dosta pacijenata je bilo usmereno prema alergološkoj ambuklanti sa vakcinalnih punktova, a dosta je bilo i redovnih alergoloških pacijenata koji znaju od kojih bolesti boluju i na koje su medikamente su preosetljivi.

- Naši stavovi po pitanju imunizacije nekom od vakcina se slažu da je čovečanstvo spasila vakcina, a nama je bio cilj da se sada što više ljudi vakciniše kako bi se pandemija obuzdala. Što s etiče alergije na vakcinu i uopšte alergija na medikamente, ona nije tako retka pojava i negde se javlja alergija i preosetljivost na medikamente kod 30% hospitalizovanih pacijenata, a udeo medikamenata u anafilaktičkom šoku, koji predstavlja jednu od najtežih alergijskih manifestacija i jednu od najhitnijih i najurgentnijih stanja u medicini, negde je udeo oko 15%. Među alergijske reakcije na medikamente, spadaju i alergijske reakcije na vakcine i serume i biološke supstance. Alergije na vakcine nisu tako česta pojava i na njih od ukupnih alergijskih reakcija otpada 0,6%. Malo je se podigla velika prašina oko alergijskih reakcija i imunizacije jer su prvo ljudi bili sumnjičavi štaje ta vakcina i šta sadrži tj. šta nam se daje kroz preparat. Bilo je i pitanje da li euopšte mogla tako brzo da se napravi dobra vakcina. Ali, naravno, kada je naučna javnost zaista insistirala na tome da mi treba da se vakcinišemo i da je to jedini način da mi postignemo kolektivni imunitet, onda su ljudi počeli i drugačije da razmišljaju i da se uz konsultacije sa nama odlučuju da prime vakcinu.

- Što se tiče alergijskih reakcija na vakcine, koje su počele da se daju negde u decembru, prvo smo imali Fajzerovu vakcinu dostupnu. Podaci iz literature kažu da je bilo reakcija 1,3 % na 100 hiljada datih doza vakcina. Ono što može da da alergijsku reakciju jeste sastav pomoćnih sredstava a ne sama vakcina koja sama po sebi ne može da izazove alergijsku reakciju. Prevaga kod lekara se odnosila na korist koja će se dobiti od vakcine i između štete koju može izazvati virusna infekcija. Opet polazimo od činjenice da 30% populacije svetske ima neku alergijsku reakciju na neki alergen. Ukoliko bi se napravila velika restrikicija i time smanjio broj vakcinisanih pacijenata to daje mogućnost virusu da se produži pandemija. Sa druge strane, ako bismo mi malo i „olabavili“ odnos prema neželjenim reakcijama i veći broj ljudi vakcinišemo, znači da će manje biti obolelih od korone a samim tim i manje smrtnih ishoda. Ono što može da da alergijsku reakciju, to nije sama vakcina, to su uglavnom oni sastojci koji se vakcinama dodaju da bi se održala, a to su konzervansi, aditivi. To su komponenete koje inače koristi farmaceutska i prehrambena industrija i pacijenti su sigurno imali prilike da s esa tim komponentama sretnu. Prema podacima iz literature oko 70% pacijenata ima igg antitela na polietilenglikol koji je sastavni deo Fajzerove i Modernine vakcine. Sputnjik V i Astrazeneka preparati oni imaju kao nosač polisorbate, koji se takođe nalaze u različitim hemijskim preparatima. Polisorbati imaju dosta sličnosti sapolietilenglikolom i mogu da ti unakrsnu reakciju. Sinofarm vakcina koja je u stvari mrtva vakcina, ona ima aluminijum hidroksid kao nosač i to nije ništa novo jer smo se i do sada sretali sa takvim preparatima, a ima za cilj da pojačaju imunski odgovor – pojasnila je dr Vilotić.

Asocijacija za alergologiju i kliničku imunologiju dala je preporuke i smernice kako će se sprovoditi imunizacija prema preporukama Evropske asocijacije u čiji rad su uključene kolege sa Instituta na čijem je čelu prof. dr Vesna Spirić. Sve preporuke su koncipirane i upućene prema svim vakcinalnim punktovima. U osnovi se baziralo na tri vrste preporuka kojima su se alergolozi i klinički imunolozi rukovodili.

- Ono što nije rizik, a što su paciejnti i dobar deo lekara mislili da je rizik, jeste da pacijenti koji imaju alergijske bolesti, alergijsku bronhijalnu astmu, alergijski rinitis, preosetljivost na hranu, preosetljivost na venome insekata, na lekove intolerancija na nesteroidne lekove brufen, diklofen, aspirin. Pacijenti koji primaju specifičnu imuno terapiju, svi oni se nalaze u takozvanoj zelenoj zoni i oni ako su praktično u mirnoj i stabilnoj fazi svoje bolesti mogu naravno da prime svoju vakcinu. Takvi ljudi su opservirani na vakcinalnim punktovima. Problem su bili ona grupa pacijenata koji imaju teže anafilaktičke reakcije kao što je anafilaktički šok. Moram odmah da kažem da na vakcinalnim punktovima u Valjevu nijedan anafilaktički šok nije registrovan. Bilo je anafilaktičkih reakcija koje smo pratili. Zato su svi vakcinalni punktovi morali biti opremljeni sa anti šok terapijom, a mi smo davali savete da svi pacijenti pod rizikom budu opservirani po preporukama SZO do 30 minuta nakon prijema preparata, a ja sam savetovala i znatno duže do dva sata iz predostrožnosti jer se sve teže reakcije javljaju odmah po prijemu injekcije i u vremenskom prozoru do dava sata nakon aplikacije - navela je dr Rada Vilotić koja je navela i primer pacijentkinje iz Ljiga koja je prijavila reakcije nakon prve doze vakcine, a uz konsultaciju je uz premedikaciju uspešno obavila i revakcinaciju bez ikakvih neželjenih reakcija.

- Nije sve u preporukama, ima nešto i u iskustvu. Danas se ide na tu personalizovanu terapiju u svemu tako da pacijenta moramo svakog posmatrati kao jediku za sebe kao zbir somatskih i psihičkih faktora koji rezultiraju opštim zdravstvenim stanjem. Prema nekim kliničkim studijama dosta rezultata ukazuje da su reakcije tela zapravo nealergenske prirode dakle vazomotorne, psihogene ukrštene sa anksioznošću i strahom zapravo dakle reakciju – zaključila je dr Vilotić.

Alergijske i atopijske bolesti sve ranije počinju da se ispoljavaju, čak u detinjstvu. Tako da razlozi za rano ispoljavanje brojni i osim faktora spoljašnje sredine tu su i proemne u epigenetici, jer često se dešava da deca dođu iz „atopijske porodice“, praktično da dovedu svoje roditelej koji nisu prepoznali da imaju oboljenje i simptome koje nisu na vreme propoznavali niti lečili. To je i slučaj sa alergijskim rinitisom koji se u najvećem broju slučajeva ne prepozna na vreme, a samim tim i ne leči pravovremeno. Pacijenti koji su dijagnostikovani kao alergijski u alegološkim ambulantama, kojiveć više sezona dolaze i koji znaju na šta su senzibilisani, oni su dobili osim medikamentozne terapije i savete kako da se zaštite od ekspozicija alergenima i održe kvalitet života. Prva mera u lečenju alergijske bolesti ako je moguće i koliko je moguće jeste uklanjanje od ekspozicije alergena. Izbegavanje alergena koliko je moguće iz meseca u mesec se radi premedikacija za pripremu sezona polinacije korova na koje imamo najviše pacijenata – zaključila je dr Vilotić.

 

Sačuvajte živote, operite svoje ruke!

 

COVID-19: Prеpоruке zа оpštu pоpulаciјu i оsеtljivе grupе stаnоvništvа

Preporuke za osetljive grupe stanovništva 1 - preuzmite PDF

Preporuke za osetljive grupe stanovništva 2 - preuzmite PDF

Novi korona virus: Kako da se zaštitite 1 - preuzmite PDF

Novi korona virus: Kako da se zaštitite 2 - preuzmitePDF

Novi korona virus: Preporuke za decu - preuzmite PDF



Edukativni materijal o dojenju

Vodič za majke koje doje - PDF

Saveti za dojenje - PDF

Najčešći problemi u vezi sa dojenjem - PDF






Obaveštenja za zaposlene

2. april 2021.
Obaveštenje za zaposlene povodom nastupajućih praznika - (preuzmite PDF)


ZC Valjevo

Edukativni centar

26. mart 2020.
"Porodica u vrtlogu droge - vodič za zdravstvene radnike"
detaljnije

20. mart 2020.
"Specifičnosti komunikacije u palijativnoj nezi"
detaljnije




ZC

ZC

ZC


ZC