U Edukativnom centru Opšte bolnice Valjevo je održan akreditovan stručni sastanak sa temom „Invazivne gljivične infekcije“. Na predavanju su govorile prof. dr Ana Vidović, Klinika za hematologiju, iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, sa temom „ Invazivne gljivične infekcije kod hematoloških pacijenata“. Drugi predavač je bila, prim mr. sci. med. dr Snežana Jovanović, Služba za medicinsku mikrobiologiju, takođe iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Šef odseka Hematologije Opšte bolnice Valjevo, dr Miroslava Plećić je uz odobrenje i prisustvo izlečene pacijentkinje S.J.(42), podsetila na veoma zanimljiv slučaj u kliničkoj praksi od pre dve decenije kada je pacijentkinja nakon indukcione terapije akutne mijeloidne leukemije, počela da febricira nekontrolisano i pored sve raspoložive terapije.



- Poželjno je bilo zakoračiti u nepoznato, jer ponekada zaista ne možete dokazati, a obično iskustveno idemo drugim, zaobilaznim metodama dokazivanje invazivne gljivične infekcije. Nakon grafija i krvi na hemokulturu, odlučila sam da napišem hitan uput za skener. Urađen je skener, i jedan divan radiolog, a usput da kažem da imamo divne radiologe, u divnoj služb,i koja je pomogla da podignemo sve ono što radimo u ovoj bolnici na jedan viši dijagnostički nivo. Kolega radiolog, je došao i rekao mi da nije znao šta vidi jer do tada nije imao takav nalaz i rekao je da je u pitanju hepatosklerična mikoza! Kada sam obavestila Kliniku, bili su skeptični jer bi to bio drugi takav slučaj u Klinici u istoriji. Jedino što sam mogla da joj dam pre 21 godinu jeste lek koji ni danas nije u našoj ustanovi na pozitivnoj listi. Znate kako je bilo napeto, to je dete čije roditelje poznajem, a treba da odlučim o uključivanju leka. Ovo je mala sredina, mali grad i ponekad ste izloženi pritisku javnosti i ja sam sedela i razmišljala tada šta ako nije to i da li je ispravno da to uradim, ali i pored hiljadu nedoumica sam pomislila da ako nešto može da pomogne detetu i imam to na raspolaganju naravno da ću uključiti. Tim testom terapijskog uspeha sam dokazala da je to baš ta hepatosklerotična mikoza, izuzetno retko dijagnostikovana životno ugrožavajuća bolest, a nakon prve doze devojka je ozdravila. Kada se dovoljno oporavila primenjen je i drugi ciklus konsolidacije. Na svu sreću, a danas satisfakcija jeste da je posle 21 godine od tada Slavica je danas sa nama. Tada, nakon pet godina od lečenja, ona se uspešno ostvarila i kao majka – rekla je dr Miroslava Plećić, šef Odseka hematologije Opšte bolnice Valjevo. Prof. dr Ana Vidović, Klinika za hematologiju, iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, sa temom „ Invazivne gljivične infekcije kod hematoloških pacijenata“, je pojasnila da je multidisciplinarni pristup i međusektorska saradnja sa ostalim specijalistima veoma važna u timskom lečenju ove patologije antimikoticima.



- Što se tiče infekcija svi znamo, mi koji se bavimo imunokomproimitovanim pacijentima, a posebno opet hematološkim pacijentima, koliko su infekcije važne i gde je timski rad jako važan jer najtešnje sarađujemo sa mikrobiolozima, mikolozima, infektolozima i kliničkim farmakolozima, a tek kasnije sa hirurzima i ostalim granama. Koristimo vodič za suportivnu terapiju naših pacijenata.Mi govorimo o temi koja se tiče dijagnostike i terapije invazivnih gljivičnih infekcija, kao i o dijagnozama i otkrivanju ove, relativno retke grupe bolesnika i perspektivama u njihovom lečenju. Posebna pažnja je na savremenim dijagnostičkim metodama. Međutim, dobar deo tih pacijenata nije uvek otkriven, pređe u neka druga medicinska polja, tako da je ovakve pacijente teško registrovati, ali uz savremeni pristup i edukaciju posvećujemo sve više pažnje i osvetljavamo zašto je važno sumnjati na invazivne gljivične infekcije. U borbi protiv invazivnih gljivičnih infekcija i njihovom otkrivanju vreme je ključni faktor – kazala je prof. dr Ana Vidović naglašavajući da je nakon prvobitne sumnje, neophodna brza identifikacija, prepoznavanje simptoma i hitno lečenje bez odlaganja jer se infekcije gljivičnim patogenima dugo i teško leče baš zbog specifičnosti i sličnosti sa bakterijskim i virusnim infekcijama. Pravovremeno započinjanje lečenja odgovarajućom terapijom je ključno za preživljavanje pacijenta. Prefesorka je naglasila da je ključno pitanje za invazivne gljivične infekcije „Da li ima nešto novo“ jer gotovo uvek ima.



Ona je istakla da su u poslednjih desetak godina dijagnostika i terapijske mogućnosti u našoj zemlji značajno poboljšane, ali, s obzirom na to da se stalno pojavljuju nove metode, savremeniji lekovi, i potrebe su sve veće. Prof. dr Vidović, kaže da je ovo bio jedan edukativni kurs koji je trebalo da na neki način ukaže lekarima i medicinskom osoblju zašto je važno sumnjati na invazivne gljivične infekcije i na mogućnosti metoda lečenja.